29 Nov ESTIEM Intervju – Uzori, kultura i mladi – Nataša Ninković
Autorke: Anđelka Ilić i Nataša Ninković
,,Da budemo uvek svoji, da sanjamo svet u boji…”, odjekivalo je sa naših televizora u 20:15 sati svake večeri dok smo odrastali, kao uvodna špica Porodičnog blaga, samo jednog od kultnih ostvarenja naše poznate glumice Nataše Ninković. Njeni počeci ostali su zapamćeni po ulozi Vere u filmu Spasitelj Olivera Stouna, gde je rame uz rame sa holivudskim glumcima učestvovala u stvaranju priče o užasnom ratu koji je podelio Balkan. Ostavila nas je bez daha i kao Natalija u seriji Ubice mog oca, ali i u novom filmu Ajvar režiserke Ana Marije Rozi.
Pripada kultnoj klasi srpskog glumišta, stasala je u ovo što jeste došavši iz Trebinja u Beograd i učeći u klasi zajedno sa Sergejem Trifunovićem, Vojinom Ćetkovićem, Nebojšom Glogvcem, Nelom Mihailović i mnogim drugima.
Baš nju smo prepoznali kao jedan od naših uzora među pripadnicima srpske umetničke scene. Sa Natašom Ninković razgovarali smo o njenim počecima, prelomnim trenucima u karijeri i srpskoj kulturnoj sceni.
Ko su bili Vaši uzori kada ste započeli svoju karijeru?
Ja nisam nikad imala klasične uzore, u smislu idola, ali sam imala duboko poštovanje za rad tada, recimo, Mire Stupice, Ljiljane Krstić u pozorištu; Olivere Marković, Milene Dravić, Mire Banjac na filmu… I sad bih mogla da nabrajam toliko imena iz mlađe generacije, koje ne volim da nabrajam, jer uvek nekoga izostavim. Kad sam bila na Akademiji, tada mlada Mirjana Joković bila je neprikosnovena zvezda kojoj sam se divila i na filmu, i u pozorištu. U pozorištu je bio Bata Stojković, Ljuba Tadić, Branko Pleša, Žarko Laušević, Vesna Trivalić itd. Jasmina Ranković je na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta imala sjajne uloge. Gagi Jovanović i Kuguarsi su donosili nešto novo. Branimir Brstina je bio kralj komedije na sceni. Vreme se menjalo, ja sam sazrevala, dolazili su novi ljudi… I zaista je bilo, i danas ima i mlađih i starijih glumaca koje volim da gledam i da bukvalno učim od njih! Kada kažem učim, mislim na neke segmente koje vidim i razmišljam o njima. Nikad nisam imala idola, iliti želju da se upoređujem sa nekim ili poistovećujem. Uvek sam se trudila da budem svoja i znala šta mi pristaje, šta mogu, šta ne! Više su mi ti ljudi bili inspiracija da poboljšam sebe na svom putu. Oni su, naravno, bili jedan delić. Tu je uvek bilo dobre literature, poezije, muzike, o filmovima da ne govorim, izložbi raznih inspirativnih ljudi, koji su me oblikovali i, na kraju krajeva, izgradili mi ukus i parametre.
Za koju ulogu smatrate da Vas je obeležila?
Vera u Spasitelju mi je donela mnogo, a posle, recimo, miks nekih uloga u pozorištu i na filmu i TV-u su učinile da sam to što jesam. Ja nikad nisam bila zvezda koja se ne skida sa TV-a ili novina. Uvek sam se, u skladu sa privatnim životom, trudila da napravim balans koji meni odgovara. Recimo, ako ide neki film ili serija, dajem minimalni broj intervjua, pravim pauze, nekad namerne, nekad nenamerne. Uvek imala bojazan da me nema previse u medijima, da me se ljudi ne zasite, jer je to meni smetalo kod nekih ljudi. Nekako sam gledala da ne trčim trku na 100, 1000 m, već sam želela maraton koji će dugo da traje!
Koji je Vaš omiljeni film ili serija koju volite da gledate?
Ovih meseci sam uživala u raznim ostvarenjima, ali izdvojiću “ženske” projekte, iliti projekte gde su žene glavni nosioci. Serije Big Little Lies i Fleabag, autorsko delo Fibi Voler Bridž, genijalne mlade žene; brazilski film Nevidljivi život Eurídice Gusmăo, i moram da dodam Novog papu!
Kako biste u tri reči opisali srpsku kulturnu scenu?
Nevidljiva, nebitna, bez identiteta, uz retke iskoke, ali i ti iskoci su rezultat upornih, izdržljivih pojedinaca koji stvaraju uprkos svemu.
Šta biste poručili mladima?
Ah, teško je savetovati mlade ljude jer mladost ne veruje, treba joj sopstveno iskustvo! Ali, ono što svojim sinovima stalno govorim, između ostalog je da budu ljudi uprkos svemu. Savest je mnogo bitna, iako ne deluje tako. Ne povodite se trendovima jer oni traju 15 minuta u odnosu na dug put na kome treba da opstanete. Imajte svoje mišljenje i, velikim slovima, ne plašite se. I ne verujte u uspeh i sreću preko noći, iliti preko političkih partija, iako su one tako transparentno u našem društvu najisplativije, jer sve to kratko traje, sve materijalno se potroši, a dušu ne vraća. Znanje ti niko ne može uzeti i to je tvoja lična karta kad odeš u svet i samo samopuzdanje stečeno iz znanja je dugoročno. Radujte se i uživajte u lepoti u svakom segmentu!