18 Oct 10 načina da poboljšate vašu produktivnost
Autor: Branislav Cvenić – Tekst je lično delo autora, a ne stav organizacije
Da li imate osećaj da ništa ne stižete da završite? Da li mislite da imate previše obaveza? Da li se osećate kao da uvek kasnite? E pa ja isto.
Veoma teško sam uspeo da uskladim fakultet, druženje, posao, obaveze u organizaciji. Nagomilao sam sebe obavezama i sve to je dovelo do toga da nikad ništa ne stižem, iako smatram za sebe da se veoma dobro organizujem. Iz tih razloga, odlučio sam da promenim neke od svojih navika, i nećete verovati, za veoma kratko vreme su se desile neke dobre stvari. Nisam postao direktor neke firme, ali barem uspevam da završim obaveze na vreme, da učim za ispite i provodim kvalitetno vreme sa svojim prijateljima.
Odlučio sam da neke stvari koje su meni pomogle podelim sa vama i razloge zašto bi trebali da usvojite neke od ovih navika. Uvek možete da probate, pa ako vam ne odgovara, batalite, ništa ne možete da izgubite. Moj je savet da probate i pokušate neko vreme, ali hej, sve je na vama.
1. Počnite dan noć pre
Pola sata pre nego što odete u krevet, isplanirajte svoj sutrašnji dan. Odlučite šta ćete ujutru obući, doručkovati, sastavite „to-do“ listu šta treba da odradite taj dan (bitno je da te „to-do“ liste nemaju više od 2-3 teške stvari za uraditi, kako se ne bi demotivisali). Ujutru ćete se probuditi bez trošenja vremena na razmišljenje oko ovih stvari, već ćete samo krenuti da ih radite. Nakon što isplanirate vaš dan, zamislite kako se on odvija upravo onako kako želite. Vizualizirajte uspešan dan, a to će vašoj podsvesti dati čitavu noć da radi na pronalaženju načina da se sve desi upravo onako kako ste zamislili. Neki psiholozi tvrde da jedan sat vizualizacije vredi sedam sati fizičkog napora. Sad, vi ne morate da to radite čitav sat, dovoljno je 10-ak minuta pred spavanje.
2. Spavajte zdravo
Spavati 7 do 9 sati svakog dana, krucijalno je za vašu mentalnu svest i produktivnost (5 ciklusa po sat i po, tj. 7 i po sati je idealno, po nekim naučnicima). Prema izveštaju sa Harvarda iz 2007. godine, uskraćivanje sna smanjuje efikasnost i čini vas sklonijim greškama. „Dobar san“, tj. naspavanost, podiže raspoloženje, pojačava kreativnost, smanjuje stres i poboljšava pamćenje. Takođe, izoštrava vaš fokus i povećava vašu sposobnost da donosite odluke. U jednom podkastu sam čuo da je vršeno neko istraživanje, gde je dokazano da je zdrav san bitniji od dijete kada želite da smanjite vašu kilažu (ko želi više o tome da posluša, može na ovom linku).
Pored toga, uspostavljanje zdrave jutarnje rutine takođe je važan korak da se spremite za produktivan dan.
3. Budite se rano
Duboko verujem u to da možete uraditi duplo više stvari od 6 ujutru do podneva, nego od podneva do 6 uveče. A i ako ne uradite ujutru sve što ste zamislili, imate ostatak dana to da učinite. Sad, ne morate baš da se budite u 6 ujutru (razumem studentski život), ali ustajte ranije od vaših kolega. Odradite stvari dok svi drugi spavaju i budite u prednosti u odnosu na njih. Izučavajte jutarnje rutine uspešnih ljudi (toga na internetu ima koliko hoćete) i napravite svoju kako vama odgovara. I najbitnije: PRIDRŽAVAJTE JE SE! Ako uspete da iskontrolišete svoje jutro, uspećete da kontrolišete i ceo dan, veoma prosto.
Budite prvi koji će osetiti svežinu jutra svaki dan i verujte mi, zaljubićete se u nju.
4. „Pojedite žabu“ na početku dana
Brajan Trejsi u knjizi „Pojedi tu žabu! 21 odličan način da prestanete s odugovlačenjem i uradite više za manje vremena“ otkriva kako da savladate odugovlačenje, ali i da odredite prioritete u svojim ciljevima. On savetuje svima koji postavljaju ciljeve da odrede po 5 stvari koje moraju postići svakog dana, a onda odaberu jednu koju apsolutno moraju da obave prvo. To postaje najveća i najružnija žaba. Predlaže da prvo ispunite taj zadatak – u suštini, prvo pojedete najveću žabu – i ostatak dana će vam biti mnogo lakši. Nažalost, većina nas tu najružniju žabu ostavi za kraj dana, misleći kako će postati „lepša“ ili će otići, ali nikad ne postane. Međutim, kad najtežu stvar odradimo na početku, naše samopouzdanje automatski se povećava i sve druge stvari nam postaju još lakše znajući da je najgore prošlo.
Mark Tven je jednom rekao: „Pojedi žabu rano ujutru i ništa gore neće ti se desiti ostatak dana.”.
5. Bez „multitaskinga“
Multitasking izgleda kao sjajan način da se odjednom učini mnogo. Iako se može činiti da istovremeno radite mnoge stvari, istraživanje je pokazalo da naši mozgovi nisu ni približno tako dobri u obavljanju više zadataka kao što mi volimo da mislimo da jesmo. U stvari, neki istraživači sugerišu da multitasking može zapravo smanjiti produktivnost za čak 40 posto! To je zato što prebacivanje između više zadataka ograničava vaš fokus, ometa radnu memoriju i povećava stres i mentalni umor. Stoga povećajte svoju produktivnost fokusirajući se na samo jedan zadatak odjednom.
6. Pravite redovne pauze
Rad na dugim poslovima bez pauze dovodi do stresa i iscrpljenosti. Pauze osvežavaju um, obnavljaju vaše mentalne resurse i pomažu vam da postanete kreativniji. Neka istraživanja takođe ukazuju da redovni odmori povećavaju nivo angažovanosti radnika, što je usko povezano sa produktivnošću. Posle nekog vremena, napravite pauzu, otiđite na kafu, prošetajte, idite na trčanje, a kad se vratite ponovo nastavite rad. Vaš fokus i koncentracija će se osvežiti, dobićete nove ideje i odraditi bolji posao.
7. Izbacite stvari koje vam odvraćaju pažnju
Prosečni Amerikanac provede gotovo četvrtinu svog radnog dana pregledajući društvene mreže za stvari koje nemaju veze sa poslom, a verujem da nije drugačije ni kod nas. Iako povremeno pregledanje Tviter ili Instagram fida dnevno nije loše, stalno proveravanje vašeg telefona nije velika produktivnost. Postavite ograničenje vremena koje provodite na internetu. Takođe, onemogućite obaveštenja o aplikacijama ili držite telefon u tihom režimu dok radite, tako da vas stalna obaveštenja ne ometaju.
Smatram da su društvene mreže odlična stvar, ali isto tako da je previše vremena provedeno na istim opsesija i zavisnost, isto kao kockanje i alkohol, na primer. Alkohol nije problem, previše alkohola je problem, kockanje je zabavno, previše kockanja je problem, smatram da je isto i sa našim telefonima i svim ostalim pametnim uređajima.
8. Pravite „Not-to-do“ liste
Praviti to-do liste je sjajno, ali praviti „not-to-do“ je još važnije. Šta je tačno „not-to-do lista“? To nije lista loših navika koje ste odlučni da iskorenite ili negativno ponašanje koje želite da promenite. To je spisak zadataka za koje mislite da biste trebali raditi ili biste možda želeli da ih obavljate ili mislite da bi neko drugi mogao da zatraži. Ali pošto vas ovi zadaci ne pokreću ka nekom od vaših viših ciljeva i nisu vam krucijalni za zadatke koje imate, mnogo je bolje da ih ne radite. Ili ih trebate izbrisati ili biste ih trebali delegirati nekom drugom.
Sastavite listu stvari koje redovno radite, a ne pridonose ispunjenju vaših ciljeva, ne donose vam nikakvu korist. Trebaće vam neko vreme da prestane da ih radite, ali sigurno ćete gubiti dnevno manje vremena i bićete više usresređeni na zadatke koje imate.
9. Nagradite sebe
Svaki put kada ostvarite neki uspeh, nagradite sebe. U stvarnosti, ako nagrađujete sebe za svaki uspeh, dete u vama će biti srećno i poslušno kada sledeći put bude moralo lepo da se ponaša. Verovaće da će na kraju dobiti svoju nagradu. Ako vam ne bude verovalo, baš kao i pravo dete, počeće da vas sabotira u vašim ciljevima, što kasnije može da vas košta.
Odredite sebi nagradu za sve što radite i neka vam to bude jedna od motivacija da izvršite zadatke. Ali, nemojte da preterate. Neka nagrada bude srazmerna teškoći zadatka koji obavljate.
10. Trenirajte
Ako redovno vežbate, znate i sami da ima puno više koristi sem gubitka težine ili zadržavanja forme. Vežbanje i produktivnost idu ruku pod ruku. Biti produktivan i budan tokom dana može vam pomoći da svoj posao brže obavite. Treniranje utiče na vaš mozak. Robin Šarma, kreator formule 20/20/20, zalaže se za to da se dan započinje treningom od 20 minuta. Vežbanjem se luči dopamin (neurotransmiter za motivaciju) i seratonin, što vas ostatak dana čini srećnima. A čak i ako svaki dan radite „male treninge“ na duži vremenski period, konstantno, to će uticati i na vašu fizičku i psihičku snagu.
Za kraj, citat sve govori: „If you don’t take time for exercise, you’ll probably have to make time for illness.” – Robin Šarma