30 May Uspeh na fakultetu vs. Aktivan član studentske organizacije
Autor: Tamara Jeremić. Tekst je lično delo autora, a ne stav organizacije
,,Ako se previše posvetiš ESTIEM-u, zapostavićeš fakultet.“
,,Nemoj ulaziti u studentsku organizaciju u prvoj godini, nećeš moći da postigneš sve obaveze na fakultetu.“
,,Kada uđeš u Izvršni odbor, moraš nešto da žrtvuješ.“
,,Ukoliko radiš na liderskoj poziciji, zapostavićeš svoj privatan život.“
…
Ukoliko vam je neko nekada rekao ovakav ili sličan komentar ili savet, sigurno je bio u pravu. Ne zato što je to istina, već zato što je to bilo njihovo iskustvo ili mišljenje, koje su prihvatili od nekog drugog. A da li to mora da bude tako? Neću vam odgovoriti na ovo pitanje, već ću sa vama podeliti svoje iskustvo i prepustiti vama da odlučite koje će biti vaše.
Kada sam ušla u ESTIEM, u svojoj prvoj godini studija, 2015. godine, tadašnji Izvršni odbor predvodila je devojka koja je imala prosek preko 9 na fakultetu i istovremeno bila predsednik organizacije. Nikada prosek nisam smatrala važnim pokazateljem nečijeg znanja, ali je svakako ukazivao na posvećenost i trud, koji su doveli do tog rezultata. Divila sam joj se, jer sam lično smatrala da uspeh nije kada si u nečemu najbolji, već kada uspeš da na više polja ostvaruješ svoje ciljeve i budeš ispunjen, jer uživaš u tom procesu.
Uvek su me takvi ljudi inspirisali i bili dokaz da je sve moguće, kada to zaista dovoljno želimo. Da ona nije jedini slučaj, dokazalo je još nekoliko članova tadašnjeg Izvršnog odbora, koji su takođe imali visok prosek, bavili se sportom, imali partnere, družili se, putovali i sve postizali, zajedno sa ESTIEM-om. Nikada neću zaboraviti jedan sastanak Lokalne grupe, kada je Alumni član, nekadašnji potpredsednik za finansije, govorio o tome kako je njegov prosek na fakultetu gradacijski rastao sa porastom pozicije u ESTIEM-u, pa je tako u toku svog mandata imao prosek 10.00. Za mene je uspeh na fakultetu značio da sa razumevanjem učim i umem da primenim naučeno u praksi, u meri u kojoj je to moguće, a prosek je dolazio posledično.
Vodeći se svojim ličnim ciljevima i primerima ljudi koji su mi u tom trenutku bili uzor, odlučila sam da dokažem sebi da je moguće uskladiti sve svoje obaveze sa privatnim životom i u tome sam uspela. Postavlja se pitanje na koji način?
1. Odbacila sam sve predrasude i strahove
2. Poverovala sam da ja to mogu
3. Bila sam istrajna u svojoj odluci
Kao i većini vas, tako su i meni mnogi poznanici, prijatelji i porodica davali razne savete, poput toga da se odlučim za jednu stvar, jer nije moguće postići više stvari istovremeno i slično. Znala sam da oni to govore iz najbolje namere i bila sam im zahvalna, ali sam ipak odlučila da poslušam sebe i svoje verovanje da ne postoje granice naših mogućnosti. Znala sam da imam određene strahove, koji su me u početku sputavali i da prvo moram njih da se oslobodim, kako bih zaista poverovala da mogu da ostvatim sve što sam zamislila. Pokušavala sam da ih u potpunosti razumem, da pronađem primere ljudi koji su ih takođe imali, ali su ipak uspeli da ih prevaziđu i tako shvatim da je svaki moj strah samo izmišljena misao, koja mi ničemu ne služi. Zato sam odlučila da ignorišem sve svoje strahove i stavim fokus na ono što želim da postignem.
Ne postoji univerzalan način za usklađivanje fakultetskih obaveza i angažovanja u ESTIEM-u. Svako to treba da uradi u skladu sa svojim prioritetima i željama. Ulaskom u ESTIEM, prvo sam naučila kako da organizujem svoje vreme, kada postoje jasno definisani rokovi i neodložne obaveze. Već tada sam uvidela koji način rada mi odgovara, a koji ne i pokušavala sam da isplaniram svoje obaveze, tako da što više toga uspem da postignem. Često bih u međuvremenu shvatila da je potrebno da neke planove promenim, jer ih na samom početku nisam adekvatno definisala. Vremenom sam bila sve bolja u planiranju obaveza i naučila da upravljam vremenom koje mi je na raspolaganju. Od člana tima, preko lidera tima, do Izvršnog odbora, imala sam priliku da u potpunosti upoznam sebe, postanem svesna svojih kvaliteta i uvidim prostor za poboljšanja.
Nikad nisam prestala da učim, nikad nisam mislila da sve znam i nikada nisam bila zatvorena da saslušam i prihvatim tuđe mišljenje ili savet. Sve to mi je pomoglo da svaki put shvatim nešto novo i napredujem. U celom tom procesu imala sam veliku podršku ljudi sa kojima sam radila. Zajedno smo se suočavali sa izazovima, grešili i učili iz iskustava i jedni od drugih.
Kada sam jednom shvatila da je moguće da postignem više stvari u istom vremenskom periodu i da nije neophodno nešto žrtvovati zarad nečeg drugog, više nije bilo granica u mom postavljanju ciljeva. Ako možeš jednom, zašto ne bi mogao svaki sledeći put? Tako je i svaki moj sledeći korak bio sve izazovniji i uspešniji.
I šta se na kraju dogodilo? Sve priče koje sam slušala kao brucoš, od ljudi koji su me inspirisali i pomogli mi da poverujem da je sve moguće, postale su moja realnost. Uspela sam da se ostvarim u ulozi potpredsednika, a zatim i predsednika naše Lokalne grupe, da istovremeno imam visok prosek na fakultetu i aktivan privatan život, što sam sebi postavila kao cilj, od samog ulaska u organizaciju.
Često su me ljudi pitali da li se isplati uložiti toliko sebe u ESTIEM i na to pitanje nikad nisam umela da dam ,,tačan“ odgovor, ali bih rekla da se isplati uložiti svoje vreme i svoj trud u sve ono u šta veruješ da će ti služiti da ostvariš svoje snove i budeš srećan.
Za mene je to uvek bio ESTIEM, kao mesto na kome sam osećala apsolutnu slobodu i beskrajno mnogo mogućnosti da radim, napredujem i uživam, uz druženje sa ljudima koji su mi postali druga porodica. Tokom svih godina studija, ESTIEM mi je bio prioritet, što ne znači da sam druge važne stvari u životu zapostavila. Naprotiv, što sam više sebe davala ESTIEM-u, to sam više uspeha ostvarivala i na svim drugim životnim poljima. Potvrdilo mi se da ja moguće sve što sam slušala i učila od Alumni članova. Sve je bila stvar mog izbora.
Za kraj, želela bih da istaknem da sam kroz rad u ESTIEM-u imala priliku da radim sa mnogo članova, koji su imali skroz drugačije ciljeve od mojih i koji su postavljali drugačije prioritete nego ja, a takođe su bili uspešni i ostvarivali svoje ciljeve, jer su bili istrajni i odlučni u tome. Neki su bili i zaposleni tokom mandata u Izvršnom odboru i uspeli da balansiraju sve svoje obaveze. Dakle, nije i ne treba svakome da bude važno da ima visoke ocene na fakultetu, radi u ESTIEM-u i slično; možda vi imate neko svoje, totalno drugačije viđenje uspeha. Važno je samo da poverujete da možete da postignete sve što ste zamislili i ne dozvolite da vas bilo šta spreči u tome. A jedino što može da vas spreči ste vi sami. Završila bih jednim citatom o vremenu, pošto je vreme najčešći izgovor za nešto što nismo uradili, a planirali smo:
„Vreme je sporo, za one koji čekaju.
Vreme je brzo, za one koji se plaše.
Vreme je dugo, za one koji tuguju.
Vreme je kratko, za one koji se raduju.
Za one koji vole, vreme ne postoji!“
Henry van Dyke
Pronađite ono što volite, što vas ispunjava i što vas motiviše da svakim danom budete sve bolja verzija sebe i krenite odlučno ka tome. Videćete kako svi vaši snovi postaju realnost!
Srećno!